[ Pobierz całość w formacie PDF ]
"Mislio sam da je maaina", mirno primeti Tobi.
"I ja... Ali, viae nisam siguran u to."
Ostali su zurili u druge okolne oblike, mrateæi se. Proaao je samo
trenutak, ali Kilinu se èinilo da je u pitanju bilo ogromno, rastegnuto vreme.
"Formacija!" nesigurno uzviknu Sekira. "Moramo da krenemo."
Nemo su ga posluaali. Dugi nizovi obeaene mase protezali su se u
beskraj. Kada bi se pribli~ili, svaka masa bi se promeakoljila pod nejasnom,
~uækastom svetloaæu. Ubrzo su nauèili da brzo prolaze kraj njih.
Obavila ih je hladna tiaina. Sa viseæih masa dizala se izmaglica,
ispunjavajuæi vazduh otu~nim mirisima. Njihovi koraci auplje su odzvanjali.
Znali su da nemaju plan, da ih Sekira vodi bez jasnog cilja, ali bilo je
bolje iæi dalje nego trpeti ovu neobiènost, ovo opate oseæanje u~asnih sila
koje se kreæu prema svrhama van ljudske moæi poimanja.
Brzo su koraèali. Pratila su ih jezerca svetlosti, kada bi neka masa
poèela svoju predstavu, ali su brzo bledela. Oseæanje da ih neko prati, makar
i automatski mehanizmi, ubrzavalo im je korak.
Pred njima je rasla tamna praznina. Bio je to zrnasti zid od crne mre~e.
Sekira posla Cerma desno, a jednog ranjenog Kinga levo, da naðu prolaz.
King se vrati skoro odmah, nemo dajuæi znak. Niko nije govorio. Sekira je
o~iveo zajednièka èula taman toliko da oprezno proviri du~ zida. Niata se nije
videlo. On posla oprezan, ~uti poziv Cermu, a onda pusti da se mre~a èula
skupi u bledo niatavilo.
King beae pronaaao jedan aestougaoni poklopac. Do njega su vodile aine,
du~ dalekog niza kipova. Sekira je smatrao da se ainama verovatno kreæe
nekakva servisna maaka, pa upotrebi jedan od cilindriènih kljuèeva koje mu
beae dao Veatak. Ugraðena ploèa ga prihvatila i tri puta akljocnu, i poklopac
se pomeri u stranu.
Ovog puta prva je uala `ibo, a Kilin pomo~e Kingu koji beae izgubio
vlast nad rukama. Svi su morali da se sagnu u kratkom, airokom malom prolazu.
`ibo je oprezno napredovala. Ljudi su se sudarali u tami. Kilina behu
poèela da bole leða. Pokuaavao je da ne razmialja kolike su im aanse -
razmialjanje je znaèilo oèajanje, a ovo, opet, zaustavljanje. Kad jednom
poènea, prosto æea sesti i èekati kraj. Beae to nauèio u dugim godinama
maraeva; video je mnoge dobre ljude i ~ene savladane oèajanjem koje ih je
dotaklo kao ledena kand~a i zdrobilo im srca.
Sve ih je muèio premor.
Niko nije govorio. Kilinov svet beae se sveo na tesnu tamu i oseæanje
ruke na Tobijevom ramenu.
Iznenada mu se u oèi zarila neka svetlost, donoseæi bolnu jasnoæu. Pred
njima se automatski otvorila druga ploèa.
"Izgleda èisto!" doviknu im `ibo.
Isteturali su se u toliko prostran prolaz da Kilin nije mogao da vidi ni
zidove ni tavanicu. Zgrade u daljini delovale su patuljasto. Slo~ena
maainerija prekrivala je svaki deliæ povraine brujeæih fabrika. Maake su
zijale visoko u vazduhu, ispod prekrivaèa sive magle. %7Å„uækasti klinovi
svetlosti prosijavali su kroz velike mehurove zelenkastih isparenja.
Svi su ~mirkali, nervozno se osvræuæi. Vazduh je zaudarao na kiselinu.
"Hejbre", oglasi se Sekira. "Idemo."
Cermo je teako disao. "Kuda?"
"Napolje. Moramo pronaæi put napolje."
"Sjajno", polako reèe Cermo. "A kuda æemo?"
"Tra~iæemo dok ne naðemo, eto", ljutito odvrati Sekira.
"Mislia da mo~da probamo da naðemo Bunju?" upita jedan od Kingovih.
"Bunje viae nema", odgovori Kilin. Bogomoljka jede takve maake za
doruèak."
Sekira zaèkilji, od èega mu se lice joa viae uailji. "Imaa neku bolju
ideju?"
Kilin umorno odmahnu glavom.
Poali su ka dalekom zidu, iako nisu mogli da ga vide. Sekira beae rekao
da ima dobar oseæaj za pravac, i da je to put prema povraini planine-kuæe koja
ih je okru~avala.
Koraèali su èitav sat pre nego ato ih je Bogomoljka naala.
6.
Stajao je u toploj dolini izmeðu blistavo zelenih bregova. Pod nogama mu
se nalazio sunðerasti mrki tepih, pru~ajuæi se koliko da se dobaci kamen. Ali,
po prvi put u ~ivotu nije video ni jedan kamen unaokolo.
Neravna ivica mrkog pokrivaèa prelazila je u glatko zelenilo bregova,
koje je svetlucalo pod suncem. On pogleda naviae, ali belièasti oblaci
skrivali su i Deniksa i Jedaèa. Njihova svetlost nekako je, ipak, obilno
[ Pobierz całość w formacie PDF ]